Политички затвореник!

Док нас српски испирачи мозга засипају вестима о политичким трансвеститима, педерском лобију, отпорашима и осталим петооктобарским "херојима", изјавама челника ЛСД и сличних минорних странака, страних плаћеника, ЕУ/НАТО интегратора - дезинтегратора Србије и осталих ликова и ликуша који би у нормалној земљи били на друштвеној маргини, кршење основних грађанских слобода, услов услова демократије, је потпуно безначајна вест или је уопште нема.
Хапшење пензионерке Борке Миланков, у оквиру акције "борбе против хулигана и ултрадесничара" није виц, већ стварни догађај који су регистровале једино дневне новине "Курир". Због своје професионалности и придржавања основних премиса новинарства, ове дневне новине су прогањане од стране диктаторског режима и свакодневно трпе стравичан притисак.
Преносимо њихов чланак који можете наћи на адреси http://www.kurir-info.rs/clanak/crna-hronika/kurir-08-10-2009/politicki-zatvorenik

Борка Миланков Црепуља (50), саветница покрета 1389, после десетодневног издржавања казне у затвору у Пожаревцу јер је на Крстовдан хтела да обележи долазак Кнеза Михаила на власт, јуче пуштена.

БЕОГРАД - Борка Миланков-Црепуља (50), швајцарски дипломата и правна саветница Народног покрета 1389, јуче у девет часова отпуштена је из женског затвора у Пожаревцу после десетодневног издржавања казне јер је на Крстовдан, 27. септембра, обележила годишњицу доласка на власт Кнеза Михаила, испред његовог споменика у центру Београда. За време десетодневног тамновања Борка, дугогодишња сарадница ОЕБС за људска права, у Пожаревцу делила је ћелију са проституткама и наркоманкама.
Борку Миланков Црепуљу дежурни полицајци привели су, како тврди, на Крстовдан, у 18 часова и 10 минута, испред споменика Кнезу Михаилу у тренутку када је са неколицином пријатеља хтела да обележи дан почетка његове владавине, која је крунисана коначним ослобођењем од Турака.
- Са пријатељима сам намерно стала с леве стране споменика, да не будемо испред, да евентуално не бисмо изазвали реакцију полиције због непријављеног скупа. Ипак су ме легитимисали и одвели у станицу полиције, а онда и у седиште градске полиције. После те изјаве одводе ме до судије за прекршаје, где сам се следила кад сам чула да пре мог уласка некоме виче у телефонску слушалицу:“ Нећете ми ви говорити како да судим“. Засметало ми је што судија моје речи није преносила аутентично у записник, али сам из страха ипак пристала да потпишем изјаву, јер за својих 50 година нисам добила ни казну за паркинг! Те прве ноћи у ћелији сам се поприлично смрзла, па ми је Хитна помоћ ујутру дала ињекцију - прича нам правна саветница СНП 1389.
У женски затвор у Пожаревац Борка отпремљена је сутрадан око поднева и смештена је, како тврди, у ћелију са десет кревета на спрат и три мадраца на поду.
- Као новој „колегиници“ одмах су ми доделили мадрац на поду и очигледно најјача од њих позвала ме у страну и питала „шта имам код себе“. Срећа, имала сам цигарете и тако сам добила њену заштиту и обећано ми је да ме нико неће малтретирати. Временом сам схватила да сам са осуђеницама за проституцију и наркоманију, и у почетку су ме мало плашиле њихове приче о тучама и разбијеним главама, али сам се временом навикла и на то. Најтеже је било са наркоманкама које су у тренутку хапшења нагло прекинуле да конзумирају дрогу, тако да сам често ноћу дежурала, обмотавајући их ћебетом док су у кризи. Дању сам им држала предавања о хигијени и здравља, а оне су ми помогле да набавим папир да напишем жалбу, која је, наравно, одмах одбијена. Јуче пред зору отпратиле су ме уплакане, што ме је, признајем, прилично гануло - препричава Борка најтеже тренутке свога живота.