Забрана протеста = кршење Устава = диктатура!

30. октобра је на јасан и очигледан начин државна власт Србије погазила Устав и завела (и формално) диктатуру у земљи. Тог дана је забрањен миран скуп грађана на Тргу републике у организацији Покрета 1389, упркос члану 54 Устава Србије који гарантује слободу окупљања; ниједан од Уставом прописаних услова за забрану скупа није испуњен. Тако је након 418 (четири стотине и осамнаест) дана, по трећи пут забрањен јавни скуп на отвореном који критички говори о уласку Србије у Европску унију (и НАТО пакт) и позива на очување Косова и Метохије.

Одлуку је донео начелник полицијске станице Стари Град Жељко Перошевић, под како је сам признао, притиском републичког јавног тужиоца Слободана Радовановића. Слободан Радовановић је покренуо иницијативу за забрану Покрета 1389, на основу клевета најтеже врсте које је изнео у јавности рекавши да се 1389 "залаже за ксенофобију" и "протеривање свих оних који не припадају истој вери, нацији и религији". Он није (нити може) изнео ниједан доказ за овако тешке тврдње и тиме је већ индиректно жигосао себе као лажова и клеветника. Уколико има доказа досада би већ били изнети у јавност или пред Уставни суд - али не може реалност поткрепити небулозне и злонамерне острашћене наводе.

Позивамо све медије, политичке и невладине организације, државне установе, Уставни суд и друге судове да прекину овај режимски прогон чланова Покрета 1389 који снажно гура Србију у диктатуру и фашизам. Уколико има иједног доказа да смо прекршили Устав или неки закон или нечија права и слободе, да смо користили насиље или позивали на насиље - нека се то одмах изнесе у јавност. Ми знамо да то нисмо никада радили, већ да смо на удару власти због свеобухватног супротстављања уласку Србије у Европску унију и (прикривеног) уласка у НАТО пакт. Слободна Србија је близу нас.

30.10.2009.

Најава - НАСТАВАК ПРОТЕСТА!

416 дана протеста на Тргу републике, 60 дана затвора организаторима, 40 дана забране окупљања... нема одустајања!

Да, да, добро сте прочитали – 416. дан протеста на Тргу републике одржаће се у среду 28. октобра 2009. године. Нисте чули за овај протест? Како је то могуће уз „ваше право да знате све“ у „демократском“ систему „на путу ка Европи“?! Управо због тога беспућа ка тамници народа - Европској унији. Протест на Тргу Републике је започео 22. јула 2008. године поводом хапшења Радована Карџића и веома брзо је израстао у државотворни народни православни сабор са три основна циља, тј захтева: 1.) НЕ уласку у Европску унију, 2.) НЕ уласку у НАТО пакт и 3.) НЕ Хашком трибуналу. Како су ови захтеви веома неподобни и супротни владајућој тоталитарној идеологији евро-атлантизма, то је ово окупљање грађана у дубоком медијском мраку, а против веома упорних организатора и учесника протеста се спроводе разноврсне репресивне криминалне мере. Ако сте израчунали да од 22. јула 2008. до 28. октобра 2009. има више од 416 дана – у праву сте! Ово окупљање на Тргу републике бележи и 60 (шездесет) дана затвора организаторима и 40 дана противуставне забране окупљања, много претњи, легитимисања, претресања, итд. Јасно је да су „европске интеграције“ ненародни и незаконит процес који покушава свим средствима да угуши све неистомишљенике. Нама ће Русија увек бити ближа од западне Европе, оних што нас бомбардоваше и убијаше нашу децу много пута само у последњих сто година (што никако не значи да их због тога треба мрзети, али не могу бити испред братске Русије).
Придружите се борби за слободу, за очување идентитета и достојанства – за поштовање народне воље, сваки дан на Тргу републике у 18 часова. Са вером у Бога до победе!

ПИСМО ПРЕДСЕДНИКА УПРАВНОГ ОДБОРА ПОКРЕТА 1389, РАДОЈКА ЉУБИЧИЋА, ИЗ ЗАТВОРА КПЗ ПАДИНСКА СКЕЛА

 Умешајмо се у своју судбину

Неке доктрине, данас важеће, су анахроне и контрапродуктивне, јер су утврђене у време СССР-а, а неке и у време Перестројке, када је власт била под великим америчким утицајем (у виду лажног партнерства). Њихова примена (инерција) данас наноси штету националном интересу, новим стратегијама и представља стару осовину која онемогућава деловање новог мотора и нових точкова. Уосталом, показала се њихова историјска неуспешност и корист по запад.
Данас, конкретно у Србији, имамо ситуацију да је на власти режим који је преузео владу “нараџанстом“ револуцијом 5. Октобра 2000., коју су професионално осмислили, финансирали, едуковали кадрове, координирали и званично подржали Пентагон и државне службе САД, као и владе Немачке и Британије. Та власт, претходно државно руководство, војне и полицијске генерале из рата против НАТО пакта 1999. године изручује Трибуналу у Хагу, где официри НАТО агресора не одговарају (они су изнад Хага и међународног права); Србија се приморава на чланство у Европској унији и понижавајућу подређеност НАТО (а у перспективи и чланство); та „нараџанста“ власт је ослободила албанске терористе из српских затвора; одобрили су мисију ЕУлекс, која подиже институције независног Косова упркос стопроцентном противљењу српског становништва на Косову и Метохији и упркос руском противљењу ЕУлексу; дугачак је низ оваквих потеза који претварају Србију у црног пешака лондонске краљице и вашингтонског краља.

Што се тиче грађанског сектора (који је дао кључни допринос 5. Октобра 2000. Кроз покрет „Отпор“ итд.) ту је уплив државних институција САД и земаља ЕУ изражен кроз официјелну подршку, финансије итд. А још значајнији је утицај на медије који су скоро потпуно у рукама запада или прозападне власти, а одакле се врши и бесомучна пропаганда идеологије евро-атлантизма, којој се не дозвољава алтернатива. Велико незадовољство грађана оваквим стањем, великом економском кризом и плимом незапослености, септембра 2009. власт покушава да реши репресијом и покушајем забране медија и патриотских организација који говоре критички о оваквом стању.
Имамо тренутно ситуацију да земље које су на другом континенту или земље које су учествовале у два светска рата против Србије више улажу у православну словенску Србију од Русије. Пријатељи руског народа у Србији, појединци и колективи одани српско-руском братству су изложени погрому од јавности кроз административни и медијски монопол. Србија и српски народ, по свом историјском, духовном, културном, државном и другом идентитету и менталитету, не би требало да буду периферија већ први приоритет руске политике ван национално-етничке главне целине. Срби, народ познат у историји по својој мирољубивости и не агресији се након страшног геноцида у 20-ом веку налази у великој биолошкој и државној кризи. Срби, окарактерисани и жигосани трајно као „непоправљиви“ и балкански Руси, од стране војно-политичких стратешких центара атлантске империје су забринути за свој опстанак.

На све ово, установе Руске Федерације, често одговарају превазиђеним клаузулама из доба СССР-а или доктринама атлантских лабораторија, префарбаних невешто у црвено, које су показале крајем осамдесетих и деведесетих своју погубност. Потребан  је одговор стратешки промишљен, тактички разрађен, актуелан, динамичан и ефикасан који би, поштујући сувереност и демократију Србије (и других земаља) стао управо у одбрану начела суверене демократије, насупрот дволичном, деструктивном, милитантном, антируском таласу америчке „демократизације“, који суверене нације са својим културним идентитетом и правним поретком претвара у реално недемократске земље, нарушеног идентитета, правно корумпиране и политички марионетске. Артикулишући нову безбедоносну стратегију Кремља (безбедност никада није изолован систем) потребно је одбацити клип у точковима демократије, сувереност и безбедност – доктрину о немешању у унутрашња питања и заменити је новом међународном политиком (доктрином) суверене демократије (и реципроцитета). Улагање Русије у Србију у области културе, привреде, медија, грађанских програма, међудржавних пројеката итд. би требало да буде најмање 10% (или20%, или 50%, или 100%) годишњег улагања САД и ЕУ у Србију; у супротном доћи ће до даљег озбиљног нарушавања људских права и слобода, демократије, уставности на Балкану и у другим регионима. Православне земље би требало, по духовним, културолошким, цивилизацијским, историјским, социолошким, моралним, геостратешким и другим критеријумима да буду, ван матичне територије, државни приоритет Русије.

Поменута, превазиђена „доктрина о немешању у унутрашња питања независних земаља“ је довела (примењивана идеолошко-догматски) до катастрофалних резултата по интересе безбедности руског народа, а истовремено и до еуфорије и експанзије западњаштва чак и на (етничко-верски руску) Украјину, колевку руске државности, религије и цивилизације. Наравно, не треба ићи и у другу крајност ка оружаним , непромишљеним агресијама и окупирању посебних нација. Доктрина о немешању је практично и успешно одбачена одбрамбеним ратом у Јужној Осетији 2008. године. Спрат испод агресије Сакашвилија на Јужну Осетију је његов „наранџасти“ преврат, а спрат испод је америчка политичко-медијско-финансијско-грађанска логистичка припрема и подривање легалног поретка. Руска држава је немо и помало наивно посматрала ову изградњу (као и у другим државама). Америчко руководство није ни сањало „немешање“ већ се максимално, даноноћно ангажовало у Грузији и другим земљама. Знамо из физике, да притисак на једну страну без притиска са супротне временом доводи до пуцања. Руско руководство је повукло изванредан потез снажним подржавањем домаћег, омладинског, демократског антифашистичког покрета НАШИ, али такав мајчински потез није поновљен, већ исто руководство хладно посматра истородни (чак истовремено и из истих разлога настали) „Покрет 1389“ у Србији и његову борбу за суверену демократију. Евроатлански режим у Србији је испробао практично све методе борбе против Покрета 1389: хапшења, забране јавних скупова, најтеже претње чланству и њиховим породицама, ужасан медијски рат клеветама и дезинформацијама ( оснос истине и дезинформације у медијима је око 1:20), полицијска малтретирања, претрес стана и радног места, опструкције на интернету, намонтирани судски процеси, подметања, повезивање са фашизмом, званични захтев за забрану, повезивање са насиљем, прогон свих сарадника, немогућност демантија и објашњења ставова, физички напади, постојање паралелне групе са лажним сајтом и уношење смутње са скоро идентичним називом и друго.

Наведени и многобројни ненаведени разлози, обзир и интерес суверености, демократије, заштите људских права и слобода, владавине права, уставности, окончања једнополарног поретка, мир и стабилност, као и нове архитектуре континенталне безбедности, некраткорочно превентивно деловање, интерес безбедности руске државе и спречавања ширења англо-америчке хегемоније, ради смањења броја потенцијалних противника и повећања броја поузданих пријатељских нација (и мноштво других чињеница) чине потребним одбацивање анахроне и контрапродуктивне „доктрине о немешању“ и усвајање нове, ангажованије, реалне и продуктивне оријентације која би почивала на начелима суверене демократије, инвестирања по реципроцитету (или више) и другим начелима у складу са наведеним, а по разноврсним групама земаља.

Радојко Љубичић,
Председник управног одбора Покрета 1389

(Написано у затвору КПЗ Падинска Скела, на Крстовдан 27.09.2009.)

Политички затвореник!

Док нас српски испирачи мозга засипају вестима о политичким трансвеститима, педерском лобију, отпорашима и осталим петооктобарским "херојима", изјавама челника ЛСД и сличних минорних странака, страних плаћеника, ЕУ/НАТО интегратора - дезинтегратора Србије и осталих ликова и ликуша који би у нормалној земљи били на друштвеној маргини, кршење основних грађанских слобода, услов услова демократије, је потпуно безначајна вест или је уопште нема.
Хапшење пензионерке Борке Миланков, у оквиру акције "борбе против хулигана и ултрадесничара" није виц, већ стварни догађај који су регистровале једино дневне новине "Курир". Због своје професионалности и придржавања основних премиса новинарства, ове дневне новине су прогањане од стране диктаторског режима и свакодневно трпе стравичан притисак.
Преносимо њихов чланак који можете наћи на адреси http://www.kurir-info.rs/clanak/crna-hronika/kurir-08-10-2009/politicki-zatvorenik

Борка Миланков Црепуља (50), саветница покрета 1389, после десетодневног издржавања казне у затвору у Пожаревцу јер је на Крстовдан хтела да обележи долазак Кнеза Михаила на власт, јуче пуштена.

БЕОГРАД - Борка Миланков-Црепуља (50), швајцарски дипломата и правна саветница Народног покрета 1389, јуче у девет часова отпуштена је из женског затвора у Пожаревцу после десетодневног издржавања казне јер је на Крстовдан, 27. септембра, обележила годишњицу доласка на власт Кнеза Михаила, испред његовог споменика у центру Београда. За време десетодневног тамновања Борка, дугогодишња сарадница ОЕБС за људска права, у Пожаревцу делила је ћелију са проституткама и наркоманкама.
Борку Миланков Црепуљу дежурни полицајци привели су, како тврди, на Крстовдан, у 18 часова и 10 минута, испред споменика Кнезу Михаилу у тренутку када је са неколицином пријатеља хтела да обележи дан почетка његове владавине, која је крунисана коначним ослобођењем од Турака.
- Са пријатељима сам намерно стала с леве стране споменика, да не будемо испред, да евентуално не бисмо изазвали реакцију полиције због непријављеног скупа. Ипак су ме легитимисали и одвели у станицу полиције, а онда и у седиште градске полиције. После те изјаве одводе ме до судије за прекршаје, где сам се следила кад сам чула да пре мог уласка некоме виче у телефонску слушалицу:“ Нећете ми ви говорити како да судим“. Засметало ми је што судија моје речи није преносила аутентично у записник, али сам из страха ипак пристала да потпишем изјаву, јер за својих 50 година нисам добила ни казну за паркинг! Те прве ноћи у ћелији сам се поприлично смрзла, па ми је Хитна помоћ ујутру дала ињекцију - прича нам правна саветница СНП 1389.
У женски затвор у Пожаревац Борка отпремљена је сутрадан око поднева и смештена је, како тврди, у ћелију са десет кревета на спрат и три мадраца на поду.
- Као новој „колегиници“ одмах су ми доделили мадрац на поду и очигледно најјача од њих позвала ме у страну и питала „шта имам код себе“. Срећа, имала сам цигарете и тако сам добила њену заштиту и обећано ми је да ме нико неће малтретирати. Временом сам схватила да сам са осуђеницама за проституцију и наркоманију, и у почетку су ме мало плашиле њихове приче о тучама и разбијеним главама, али сам се временом навикла и на то. Најтеже је било са наркоманкама које су у тренутку хапшења нагло прекинуле да конзумирају дрогу, тако да сам често ноћу дежурала, обмотавајући их ћебетом док су у кризи. Дању сам им држала предавања о хигијени и здравља, а оне су ми помогле да набавим папир да напишем жалбу, која је, наравно, одмах одбијена. Јуче пред зору отпратиле су ме уплакане, што ме је, признајем, прилично гануло - препричава Борка најтеже тренутке свога живота.

Насилна борба против насиља.

Изјава начелника Управе Београдске Полиције, Слободана Вуколића, да су у Београду дозвољени само они скупови за које се процени да наводно „нису претња по безбедност грађана“ је само један од корака ка коначном укидању права и слобода великог дела народа који не мисли као неколицина политичких партија којима је данас и сутра окупљање прећутно дозвољено, и поред усмене изјаве министра полиције да ће сви скупови у центру града, у наредном периоду бити забрањени.

Овом изјавом и досадашњим деловањем МУПа се јасно показује да се одређена правила и закони примењују различито за људе различитих политичких уверења, а без икаквог освртања на чињенице или доказе који постоје.

Поставили би смо питање, због чега је онда забрањено окупљање на Тргу Републике и због чега је онда ухапшен Радојко Љубичић као и Борка Миланков који су мирним протестима, преко 400 дана, изражавали мишљење једног дела народа Србије, без и једног јединог инцидента током целог тог периода?

Овим путем, уједно, изражавамо жаљење за преминулим Брисом Татоном и најоштрије осуђујемо сваки вид насиља. Али такође и подсећамо на, и даље, неразјашњен случај Ранка Панића који је подлегао повредама полицијских цокула. Исте те цокуле данас забрањују исказивање слободе говора, мишљења и кретања. И све то у тренутку када политичке странке трагичну смрт Бриса Татона користе за своју промоцију и обрачун са неистомишљеницима.

Јер како је могуће борити се против насиља, ако се сва енергија те борбе усмерава кроз мржњу и бес, а све у циљу обрачуна са народом који мисли другачије? Јер како је могуће другачије објаснити отказивање гостопримства било ком делу народа који је желео да мирно протестује и изрази своје најоштрије противљење насиљу?

Још једном понављамо ЗАКОН ЈЕ ИСТИ ЗА СВЕ, јер у супртоном селективна примена закона представља најгрубљи вид дискриминације као и отворено насиље државе према њеним грађанима.

За Србију.

Поводом изјаве такозване „Коалиције младих за борбу против насиља“ да ускрати добродошлицу „...националистичко-хулиганским организацијама као што су 1389...“ јасно се указује да циљ марша није борба против хулигана, односно усмеравања друштва на свеобухватну, општу и апсолутну борбу против насиља већ промовисање нетрпељивости и мржње према неистомишљеницима, као и јасан вид политичког обрачуна са истима.

Српски Народни Покрет 1389, као удружење грађана регистровано 21. фебруара 2005. године, одувек је промовисало ненасилну борбу за постизање циљева, уз сталну спремност за отворен дијалог са свима, као и заједничко деловање, а све у циљу стварања једног здравог окружења за заједнички живот и напредак.

Како су појединци попут Мише Вацића, Игора Маринковића и других који су избачени из Српског Народног Покрета крајем 2008.  наставили да се нелегално представљају, путем сајтова www.snp1389.rs, www.srpskinacionalisti.com и др. као чланови Српског Народног Покрета 1389, а како су исти уз подршку медија јавност довели у заблуду о акцијама, начину деловања покрета, као и методама борбе, долазимо у могућност да се јавности намећу малициозни ставови злонамерних појединаца у циљу представљања Српског Народног Покрета 1389 као насилне организације која се физичком силом обрачунава са својим неистомишљеницима.

Наравно, истина је далеко од тога и јасно се може видети акцијама покрета као што су хуманитарна помоћ угроженима на КиМ, борба против беле куге, борба против наркоманије, промовисање српске културе у земљи и окружењу, Видовдански марш, преко 400 дана свакодневних протеста на којима су промовисани антифашизам, борба за слободу мишљења и говора, толеранција и друге друштвене вредности за које се залаже покрет, а који су протекли без и једног јединго инцидента, потом, спровођене су акције указивања на континуирано вишевековно страдање српског народа, прављење архива жртава као и историјског архива, залагање за очување интегритета и уставног поретка државе Србије, промоција културе и сарадња са покретима из других земаља, и још много тога.

Али цео овај садашњи тренутак је само вешта манипулација власти да, уз помоћ непромишљених појединаца,  скрене пажњу са правих проблема као што су огромна незапосленост, проблематичне и лоше приватизације, низак стандард, криминал и корупција на свим државним нивоима, проблем „беле куге“ као и опхођење послодаваца и самог друштва према трудницама, прегломазна бирократска апаратура државе са тенденцијом да постане још већа изгласавањем новог статута аутономне покрајне Војводине.

Држава се све више и више задужује и место да се паре уложе у пројекте које ће покренути привреду и производњу у држави, тој привреди (посебно пољопривреди) се отежавају околности и намећу неке проблематичне регулативе.

Косово и Метохија се, од стране државе, посматра само као културно историјско питање са правног аспекта, али ту постоји и питање људи који су протерани, који су мучени на најсвирепије могуће начине, побијени и етнички очишћени, ту постоји економско питање привредних и других добара, ту постоје још многи проблеми који се не спомињу и о којима се не говори.

Такође, простор бивше СФРЈ је исто тако, већином, етнички очишћени од српског становништва. Српске куће, станови, фабрике, одмаралишта, фирме и још доста тога, лошим преговорима и законским актима су практично отети. А да не причамо о процесу денационализације у оквиру бивших СФРЈ република, питања разних покретности и непокретности... А када се на све то дода прича о искључивој кривици српског народа за све лоше што се дешава на овим поднебљима, тек тада почиње полако да се добија реална слика са терена.

 Овлаш су поменути само неки аспекти лошег функционисања државе. И не улазивши у кобност бирократских намета Европске Уније можемо видети да је нама са собом самима тешко и да једва спајамо крај са крајем.

Далеко је наш циљ и он тренутно није Европска Унија. А ми, не само што још нисмо на почетку, ми смо на почетку погрешне трке.

Порука је да се батале све сувишне приче за стицање ситних политичких поена и ког динара од стране спонзора, попут ове акције марширања против насиља, већ да засучемо рукаве и ми сами себи да саградимо бољу бодућност.

Врата Српског Народног Покрета 1389 су отворена за све. Договарајмо се, радимо и изградимо себи боље сутра.  

Са вером у Бога и човека.

Са вером у Србе и српство.

Само СЛОГА Србина спасава.