Дан 381.

Протест је почео освртом на годишњицу пада Берлинског зида која се у глобалистичким круговима слави као почетак уједињавања у Европску Унију, а за земље источне Европе значи почетак новог периода, тзв транзиције, који је по много чему гори од периода којег је наследио - комунизма.
Тај посткомунистички период карактерише намера западних сила да успоставе контролу над просторима источне Европе искористивши празнину насталу падом комунизма, и то тако што ће ставити под контролу све привредне ресурсе и државне режиме. Тај систем контроле, у коме се целим континентом управља из неколико центара: Ватикан, Берлин, Париз и Лондон, зове се Европска Унија.
Они који су рушили свој Берлински зид, који је био својеврсна казна за извршен геноцид у Другом светском рату, нама су поставили нове зидове потпуно неоправдано, јер смо у оба светска рата били на страни антифашизма. Поставили су нам неприродне, нехумане и нецивилизоване зидове:
Берлински зид између Косова и Метохије и остатка Србије на коме хоће уз помоћ ЕУЛЕКС-а да нам поставе царине;
Берлински зид на Дрини између Србије и Републике Српске;
Берлински зид између Србије и Црне Горе и
Берлински зид између Србије и наших братских, православних земаља.
У жељи да што више уситне Србију у минијатурне протекторате, они су спремни да подигну још зидова: око Новог Пазара, око ушћа Саве у Дунав и око Прешевске долине.
То, наравно, нећемо дозволити али све те зидове морамо рушити мудро уз помоћ пријатељских и слободних земаља, закључио је Раде Љубичић.