Обавештења!

У потпуности се ограђујемо од садржаја на интернет порталима www.snp1389.rs, као и www.srpskinacionalisti.com. Ради се о изјавама појединаца који иступају нелегално у име Српског Народног Покрета 1389. Исти немају право да дају изјаве у име Српског Народног Покрета 1389, као и изјаве везане за акције и деловања поменутог покрета.


понедељак, 31. август 2009.

Дан 397

"Изгласавањем измена и допуна закона о информисању потврдиле су се наше тврдње да Србија све више тоне у медијски мрак", рекао је Раде Љубичић. Сав наш труд да наше поруке о антисрпској природи Хашког трибунала, о стању на КиМ и поруке против лажних европских вредности дођу до јавности био је узалудан. Били смо суочени са потпуном медијском блокадом, дезинформација, клеветама да смо фашисти, неонацисти, хулигани, дивљаци; тражили су да нам се забране протестне шетње итд.

Опредељење новинара за бесомучно понављање мантри увек истих гостију из евроунијатског миљеа у евроунијатским емисијама са евроунијатским водитељима, обило им се о главу. Десило се оно што је једино могуће и праведно да се деси - да сваки издајник на крају буде издан, тј да ко другоме копа јаму сам у њу упадне. Новинари Србије ће платити цену своје кратковидости, себичности, кукавичлука и спремности да попусте притисцима са запада и из режима.
Када је Александар Вучић био министар информисања, пре него што је окренуо ћурак, они који су тада били опозиција (а данас су власт) су жестоко критиковали тадашњи Закон о информисању и назвали га "диктаторским".
"Како онда да назовемо данашњи закон него као тоталитарни и фашистички?", запитао се Раде Љубичић. Имаћемо ситуацију да Борис Тадић или Млађан Динкић, кроз партијско судство и милионске казне, затварају "политички некоректне" медије.

Овај режим је идеолошки и биолошки потомак комунистичких зликоваца, само што не шаље противнике своје идеологије на Голи оток, већ у Хаг.

Покрет 1389 не може да препозна Србију која се одрекла Косова и Метохије, којом харају хомосексуалци и лезбејке, у којој не постоји слобода извештавања, у којој је православље маргинализовано, у којој се не финансира скоро ни један пројекат од националног значаја, где се издваја новац из државног буџета за сепаратистичке организације и за невладине организације које имају отворено антисрпско и антихришћанско деловање, Србију која се регионализује, Србију која нема ни војске ни поноса.