"Диктаторски антисрпски режим Бориса Тадића, решио је у очајању због неуспеха геј параде да забрани свакодневни патриотски протест на Тргу Републике." рекао је у суботу, на дан хапшења, Раде Љубичић - један од организатора протеста.
Међутим, из данашње перспективе се види да се пре ради о нападу беснила него о очајању.
Увођењем полицијског часа (забрана окупљања) и масовним хапшењима патриота, укључујући монаштво, режим је прешао тачку после које нема повратка: од прикривене до отворене диктатуре.
Ситуација у којој режим покушава да оправда насиље по систему "више неће бити насиља у Србији јер ћемо све насилнике пребити" била би смешна да није трагична.
Фашистичке изјаве "демократских" политичара у Србији у којима се као разлог за кршење грађанских слобода патриотске организације етикетирају као "ултрадесничари", највероватније не могу да "прогутају" ни њихови (иоле нормалнији) гласачи.
Јер, немогуће је да су све те организације чији су чланови ухапшени у масовној чистки (Покрет 1389, Образ, Наши из Аранђеловца, Делије, Гробари, навијачи ФК Рад итд) "ултрадесничари". Такође, слобода кретања никад у историји није била условљена политичким ставом појединца. Тврдње да је страначка полиција спречавала неко одржавање скупова је чиста лаж, што се може видети са снимака хапшења Радета Љубичића.
Одлука о забрани окупљања (полицијски час) је у супротности са више пута поновљеним ставом председника Тадића да "свако у Србији има право да изрази своје мишљење".
Чињенице су неумољиве: у протекла два дана жуто-црвеног беснила, никаквог насиља од стране грађанства није било а ухапшено је скоро педесет људи.
Званично саопштење Покрета 1389 поводом хапшења председника УО Радета Љубичића можете прочитати овде.
