Обавештења!

У потпуности се ограђујемо од садржаја на интернет порталима www.snp1389.rs, као и www.srpskinacionalisti.com. Ради се о изјавама појединаца који иступају нелегално у име Српског Народног Покрета 1389. Исти немају право да дају изјаве у име Српског Народног Покрета 1389, као и изјаве везане за акције и деловања поменутог покрета.


четвртак, 1. октобар 2009.

Насилна борба против насиља.

Изјава начелника Управе Београдске Полиције, Слободана Вуколића, да су у Београду дозвољени само они скупови за које се процени да наводно „нису претња по безбедност грађана“ је само један од корака ка коначном укидању права и слобода великог дела народа који не мисли као неколицина политичких партија којима је данас и сутра окупљање прећутно дозвољено, и поред усмене изјаве министра полиције да ће сви скупови у центру града, у наредном периоду бити забрањени.

Овом изјавом и досадашњим деловањем МУПа се јасно показује да се одређена правила и закони примењују различито за људе различитих политичких уверења, а без икаквог освртања на чињенице или доказе који постоје.

Поставили би смо питање, због чега је онда забрањено окупљање на Тргу Републике и због чега је онда ухапшен Радојко Љубичић као и Борка Миланков који су мирним протестима, преко 400 дана, изражавали мишљење једног дела народа Србије, без и једног јединог инцидента током целог тог периода?

Овим путем, уједно, изражавамо жаљење за преминулим Брисом Татоном и најоштрије осуђујемо сваки вид насиља. Али такође и подсећамо на, и даље, неразјашњен случај Ранка Панића који је подлегао повредама полицијских цокула. Исте те цокуле данас забрањују исказивање слободе говора, мишљења и кретања. И све то у тренутку када политичке странке трагичну смрт Бриса Татона користе за своју промоцију и обрачун са неистомишљеницима.

Јер како је могуће борити се против насиља, ако се сва енергија те борбе усмерава кроз мржњу и бес, а све у циљу обрачуна са народом који мисли другачије? Јер како је могуће другачије објаснити отказивање гостопримства било ком делу народа који је желео да мирно протестује и изрази своје најоштрије противљење насиљу?

Још једном понављамо ЗАКОН ЈЕ ИСТИ ЗА СВЕ, јер у супртоном селективна примена закона представља најгрубљи вид дискриминације као и отворено насиље државе према њеним грађанима.

За Србију.

Поводом изјаве такозване „Коалиције младих за борбу против насиља“ да ускрати добродошлицу „...националистичко-хулиганским организацијама као што су 1389...“ јасно се указује да циљ марша није борба против хулигана, односно усмеравања друштва на свеобухватну, општу и апсолутну борбу против насиља већ промовисање нетрпељивости и мржње према неистомишљеницима, као и јасан вид политичког обрачуна са истима.

Српски Народни Покрет 1389, као удружење грађана регистровано 21. фебруара 2005. године, одувек је промовисало ненасилну борбу за постизање циљева, уз сталну спремност за отворен дијалог са свима, као и заједничко деловање, а све у циљу стварања једног здравог окружења за заједнички живот и напредак.

Како су појединци попут Мише Вацића, Игора Маринковића и других који су избачени из Српског Народног Покрета крајем 2008.  наставили да се нелегално представљају, путем сајтова www.snp1389.rs, www.srpskinacionalisti.com и др. као чланови Српског Народног Покрета 1389, а како су исти уз подршку медија јавност довели у заблуду о акцијама, начину деловања покрета, као и методама борбе, долазимо у могућност да се јавности намећу малициозни ставови злонамерних појединаца у циљу представљања Српског Народног Покрета 1389 као насилне организације која се физичком силом обрачунава са својим неистомишљеницима.

Наравно, истина је далеко од тога и јасно се може видети акцијама покрета као што су хуманитарна помоћ угроженима на КиМ, борба против беле куге, борба против наркоманије, промовисање српске културе у земљи и окружењу, Видовдански марш, преко 400 дана свакодневних протеста на којима су промовисани антифашизам, борба за слободу мишљења и говора, толеранција и друге друштвене вредности за које се залаже покрет, а који су протекли без и једног јединго инцидента, потом, спровођене су акције указивања на континуирано вишевековно страдање српског народа, прављење архива жртава као и историјског архива, залагање за очување интегритета и уставног поретка државе Србије, промоција културе и сарадња са покретима из других земаља, и још много тога.

Али цео овај садашњи тренутак је само вешта манипулација власти да, уз помоћ непромишљених појединаца,  скрене пажњу са правих проблема као што су огромна незапосленост, проблематичне и лоше приватизације, низак стандард, криминал и корупција на свим државним нивоима, проблем „беле куге“ као и опхођење послодаваца и самог друштва према трудницама, прегломазна бирократска апаратура државе са тенденцијом да постане још већа изгласавањем новог статута аутономне покрајне Војводине.
Држава се све више и више задужује и место да се паре уложе у пројекте које ће покренути привреду и производњу у држави, тој привреди (посебно пољопривреди) се отежавају околности и намећу неке проблематичне регулативе.
Косово и Метохија се, од стране државе, посматра само као културно историјско питање са правног аспекта, али ту постоји и питање људи који су протерани, који су мучени на најсвирепије могуће начине, побијени и етнички очишћени, ту постоји економско питање привредних и других добара, ту постоје још многи проблеми који се не спомињу и о којима се не говори.
Такође, простор бивше СФРЈ је исто тако, већином, етнички очишћени од српског становништва. Српске куће, станови, фабрике, одмаралишта, фирме и још доста тога, лошим преговорима и законским актима су практично отети. А да не причамо о процесу денационализације у оквиру бивших СФРЈ република, питања разних покретности и непокретности... А када се на све то дода прича о искључивој кривици српског народа за све лоше што се дешава на овим поднебљима, тек тада почиње полако да се добија реална слика са терена.
 Овлаш су поменути само неки аспекти лошег функционисања државе. И не улазивши у кобност бирократских намета Европске Уније можемо видети да је нама са собом самима тешко и да једва спајамо крај са крајем.

Далеко је наш циљ и он тренутно није Европска Унија. А ми, не само што још нисмо на почетку, ми смо на почетку погрешне трке.

Порука је да се батале све сувишне приче за стицање ситних политичких поена и ког динара од стране спонзора, попут ове акције марширања против насиља, већ да засучемо рукаве и ми сами себи да саградимо бољу бодућност.

Врата Српског Народног Покрета 1389 су отворена за све. Договарајмо се, радимо и изградимо себи боље сутра.  
Са вером у Бога и човека.
Са вером у Србе и српство.
Само СЛОГА Србина спасава.