Затим се осврнуо на најновији доказ фашистичке природе и одсуства минимума моралних принципа Хашког трибунала: осуду Флоренс Артман. Карла дел Понте је смењена а Флоренс Артман осуђена, јер су се усудиле да открију истину о злочинима почињеним над Србима, првенствено о трговини српским органима.
Разоткривање повезаности евро-атлантских влада са терористичким и криминалним структурама на Космету и у Албанији (вероватно и широм света) у циљу трговања људским органима (и вероватно дрогом, оружјем и белим робљем), "злочин" је који те земље не опраштају.
Инсистирање режима на сарадњи са Хашким трибуналом, који је у свету синоним за гажење међународног права, доказује његову марионетску природу и потпуну неамбициозност српског народа који је такве људе довео на чело државе.
Потом је непринципијелност и непоштовање међународних уговора и споразума од стране англо-америчког блока илустрована подсећањем на обећање НАТО пакта да се, уколико се Варшавски пакт расформира, неће ширити на исток. Сада, када је НАТО у бившим земљама Совјетског Савеза, колика је то лаж била могу да схвате чак и припадници "друге Србије".
Да се ради о примитивном силеџијству на глобалном нивоу, сведочи и "Монроова доктрина" САД, по којој су и Северна и Јужна Америка у сфери утицаја САД и не могу се склапати војно-државни споразуми без њиховог одобрења (!). "Монроова доктрина" није међународно признат споразум већ америчка фантазија наметнута бруталном силом. Успостављањем суверених власти у земљама Јужне Америке, сан о америчкој хегемонији постаје ствар прошлости. Нажалост, Србија захваљујући окупационом режиму који жели да нас уведе у НАТО, и даље живи у тој прошлости.

У Србији се јако мало зна о догађајима у БиХ захваљујући медијском мраку који намеће велеиздајнички режим.